Jelena Kršić je vajarka i vizuelna umetnica čiji rad istražuje složene veze između sećanja, identiteta i percepcije, često koristeći skulpturu, crtež, fotografiju i eksperimentalne materijale. Njene forme, bilo da su izvedene u bronzi, epoksi smoli ili terakoti, progovaraju kroz gest, prostor, svetlost i metaforičku simboliku. U delima poput „Ogledalo“, „Prestaću da sanjam sebe“, „Povorka“, „Ljubav“ i „Čekam da se dogodi“, emocija nije samo motiv — ona postaje struktura umetničkog iskustva, način da se istraže unutrašnji pejzaži, samoća, ali i kolektivna svetlost. Izložbe Jelene Kršić često kreiraju ambijentalne celine, u kojima materijal, prostor i publika komuniciraju.
Rođena je 1968. godine u Mariboru. Sa sedam godina preselila se u Beograd. Nakon završene Srednje škole za filmsku i pozorišnu produkciju, 1988. upisuje Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Nikole Koke Jankovića, gde diplomira 1993. godine na odseku za vajarstvo, u periodu velikih političkih i društvenih promena, koje su oblikovale i njen lični i umetnički identitet.
Njeni rani performansi i projekti istraživali su odnos informacija, percepcije i publike, dok od 2007. godine Kršićeva intenzivnije izlaže radove koji tematizuju emocije i njihovu ulogu u mentalnim stanjima. Samostalne i grupne izložbe realizovala je u Srbiji, Crnoj Gori, Sloveniji i Švajcarskoj, a na Venecijanskom bijenalu 2017. učestvuje sa skulpturom „Čekam da se dogodi“ u okviru izložbe „Lične strukture, otvorene granice“. Njeni radovi se nalaze u privatnim kolekcijama u Evropi i Americi.
Kroz svoj rad, Jelena Kršić afirmiše umetnost kao prostor za prisećanje, emotivnu transformaciju i otvaranje prema unutrašnjim iskustvima — gde skulptura nije samo objekt, nego katalizator promišljanja, tihe introspekcije i susreta sa univerzalnim pitanjima identiteta, prolaznosti i povezanosti.
