Teodora Pavković

Teodorin likovni izraz bazira se na povezivanju monumentalnog i štafelajnog slikarstva sa elementima digitalne umetnosti.

„Slike su nastale  kroz tradicionalni pristup slikanja uljem na platnu pomoću lazura i oslanjaju se na slikarsku tehniku korišćenu još od baroka, ali ne prikazuju figuraciju niti materijalni svet, već oslikavaju metafizički prostor energija i sila, nevidljiv ljudskom oku i dematerijalizovanom, gde tradicionalna lazurna tehnika stvara neograničenu dubinu sličnu beskonačnoj dubini kompjuterskih vektora. Njihova materijalizacija moguća je samo kroz imaginaciju umetnika. Sama tematika takođe je dvojaka, jer ideja metafizičkog sveta duboko je ukorenjena u narodnim verovanjima, religijama i tradicijama, ali moja vizija beskonačnog prostora energija vizuelno je inspirisana vektorima i kompjuterskim jezikom, nečim što je nedvosmisleno savremeno. Vektor sam po sebi predstavlja beskonačnost, jer ga je moguće beskonačno uvećavati, i to ga čini srodnim sa svetom energija u kojima ne postoji veličina, oblik ili granica prostora, već je sve relativno i beskonačno. Smatram da su tradicija i savremeno doba neraskidivo vezani i nastojim da taj spoj prikažem u svojim delima”. Teodora Pavković